U petak 7.10., oko 19h, nalazimo se ispred Ž-a Nicola, Vuk i ja (Borna). Cilj nam je bio daljnje istraživanje jame Putek na Crnopcu. S obzirom da nas je bilo troje, nije bilo potrebe za putovanje kombijem pa nas je Vuk vozio svojim autom. Na okretaljku smo stigli oko 23 sata i nakon kratke piš/puš pauze, krenuli smo prema logoru. Za malo više od sat vremena stigli smo na logor gdje nas je dočekao Neno. Nakon kratkog druženja, uvukli smo se u vreće. Ujutro smo isplanirali polazak prema ulazu jame, pripremili opremu i hranu. Na ulazu smo bili oko 11 sati.
Nicola je opremao jamu i, uz laganu zajebanciju, stigli smo do prečnice iza koje je bio neistraženi dio. Nakon kratke debate da li je na zidu točka ili je pao kamen, krenuli smo s crtanjem preostalog dijela jame, dok je Nicola nastavio s opremanjem. Vuk je crtao, a ja sam mjerio. Nakon dva skoka ukupne dubine 20-ak metara, jama se zatvorila.
Na dnu se nalazio usamljeni šišmiš, Vuk kaže ušati nešto, ali zaboravih točan naziv. Dogovorili smo da izlazimo van i da je jama riješena. Raspremanje je preuzeo Nicola, a trebalo je povući i svu mokru užad i komplete na površinu. Pomalo smo izlazili i usput crtali ostale detalje. Na izlazu smo bili oko 18h.
Do logora smo umalo polomili leđa, ali je Nicola najavio da sprema kremenadle od čak 4 CENTIMETRA DEBLJINE što nas je vratilo u život.
Pivica, rakijica i nazad u vreće. Sutradan smo odlučili do podne krenuti prema autu, kako je i bilo. Počistili smo logor, pozdravili se s Nenom i krenuli nazad za Zagreb. Putem smo izbjegavali planinare tako što smo išli po neoznačenoj stazi i vikali MEDO, MEDO hrapavim glasom.
Dobar vikend na Crnopcu.
Napisao/la:
