U utorak 11.4. u jutarnjim satima smo se u Sinju našli Anita, Mirna i ja da idemo u spelologiju. Plan je bio da ponovimo Malezove nacrte iz ranih godina našeg društva da dobiju svoj digitialni oblik i pločice. Dan je bio vruć, koordinate loše, pa je uz naše oskudno iskustvo orijentacije i pronalazak prve jame trajao dost dugo (čitaj 3 sata). Najčešće se čulo “A šta je vruće irudati” i “KALIBRIRAT ću od žege”. Na kraju smo nazvali Meu koja nam je rekla Google glasom “Nakon 200 metara skrenite lijevo” pa smo uz njenu pomoć nakon poziva našli jamu kroz par minuta. Rupa se zove Pećina kod Metiljavice, karakteriziraju je dva ulaza i dosta jednostavna morfologija osim jedne dvoranice na samom kraju. Ponovili smo nacrt i malo se rashladili na ugodnoj špiljskoj temperaturi. Zabišmo pločicu i krenuli prema autu da jedemo i da se primaknemo malo bliže makadamom sljedećem objektu.
Nakon hranjenja i druženja s kravama smo krenuli nać sljedeću rupu. Tek što smo pomislili da se opet upuštamo u agoniju traženja, Anitin glas zapara Bitelićku pustoš “Evo jeeee”.
Nismo bili sigurni jel to Jama Reovac, Barovina jama ili pak nešto novo. Uz pomoć zamke smo se spustili niz mali skokić jer jama ima tek nekih 5-6 (/pe’šes’/) metara i preko stijena je dosta zgodno za ući. Na dnu jame se nalazi veća količina kostiju domaćih životinja…koza, krava, pas ili vuk. Jamu smo brzinski nacrtali i po nacrtu zaključili da je to Barovina jama. Jama je zanimljiva zbog pukotinskog ulaza koji liči na srce. Već se teren nazirao kraju al smo se zaletili nać još jednu jamu. Za orijentir smo koristili Barovinu jamu jer je u skripti iz 60-ih pisalo da se jama Reovac nalazi 200 m sjeverno od Barovine. Nakon nekog vremena smo odlučili da je bolje odustat jer smo već umorni i da popijemo pivu kod auta i zaputimo se kući. Dobar teren na Biteliću, vraćamo se nekad uskoro.
foto: Borna i Mirna
Napisao/la:
